Protetika

Zubi na koje se postavljaju krunice moraju se prvo pripremiti brušenjem (uklanjanjem zubne supstance) kako bi se napravilo ležište za buduću krunicu. Nakon brušenja uzimaju se otisci pomoću kojih zubni tehničar pravi modele (kopije stanja u ustima) na kojima daje oblik budućoj zubnoj krunici. Prve zubne krunice bile su izrađene od različitih legura metala koji su imali dobra mehanička svojstva ali estetski nisu mogli imitarati prirodnu boju zuba. Kako bi se prevazišao ovaj problem rešeno je da se spoje dva materijala koja pojedinačno nisu mogla zadovoljiti sve neophodne kriterijume. Na taj način je keramika (koja svojim estetskim svojstvima može u potpunosti da imitira gleđ zuba ) spojena sa metalom ( koji ima zadovoljavajuća mehanička svojstva) i dobijene su metalo- keramičke krunice. Vremeno estetski zahtevi u modernoj stomatologiji su postali sve zahtevniji te se dizajniraju krunice koje u sebi više ne sadrže metal kao osnovu, već je on zamenjen materijalima koji imaju bolja esteska i mehanička svojstva kao što su cirkonijum i keramika (bezmetalne krunice).

Zubni mostovi su fiksne protetske nadoknade koje se nakon definitvnog cementiranja ne vade iz usta. Mostovi se sastoje od zuba nosača mosta (prirodnih zuba ili implantata) i članova mosta (koji nadoknađuju izgubljene zube). Uloga zubnog mosta je da nadoknadi izgubljene zube i omogući estetsku i funkcionalnu rehabilitaciju pacijenata. Zubi u ustima se ne ponašaju statično već su nasuprot u stalnoj interakciji sa susednim zubima (zubima agonistima) i suprotnim gornjim ili donjim zubima antagonistima. Kada dođe do gubitka jednog od zuba susedni zubi se naginju u stvoreni prostor i postepeno ga sužavaju. Gornji ili donji suprotni zubi će iznići u novostvoreni prostor dok će se susedni zubi nagnuti. Kako bi se ovo sprečilo neophodno je 2-3 meseca nakon ekstrakcije zuba napraviti zubni most i popuniti prazan prostor kako bi se sačuvali okolni zubi.

Proteze su mobilne protetske nadoknade koje se prave kada je kod pacijenta prisutna krezubost (nedostatak većeg broja zuba) ili bezubost (nedostatak svih zuba). Pacijenti kojima nedostaje veći broj ili svi zubi vremenom gube vertikalnu dimenziju lica, uglovi usana se spuštaju, a brada deluje kao da je uvučena. Izradom proteza pacijent vraća izgubljenu funkciju žvakanja, a vizuelno ponovo ima osmeh ispunjen zubima. Sam postupak izrade zubne proteze se sastoji od nekoliko poseta stomatologu koji uzima otiske i u saradnji sa zubnim tehničarom individualno prilagođava protezu svakom pacijentu.